AKO ME NEKADA SRETNEŠ (ljubavna poezija) Milovan Petrović

Milovan Petrović

AKO ME NEKADA SRETNEŠ

Ako me nekada sretneš

zamišljenog u svome jadu

znaj da je samo trenutak slabosti

ja nikad ne gubim nadu.

Ako mi u oku vidiš

sjaj suze od tuge stare

to ništa nije trajno u meni

to je od dima cigare.

Ako ne odeš odmah

ništa se desiti neće

kucaće srce i dalje

naš susret preživeće.

A kada nestaneš negde

iz moga vidokruga

nestaće s tobom i seta

nestaće sa tobom tuga.

Pa ipak i posle svega

živeću za nov susret sa tobom

možda je tuga potreba moja

možda se hranim sa bolom.

Milovan Petrović

NEKO JE DANAS (elegija) Milovan Petrović

Milovan Petrović

NEKO JE DANAS

Neko je danas razbio čašu

zadrhta ruka jedna

i topla suza niz lice skliznu

čega je suza vredna?

Nekom se danas i srce steglo

od bola kao da stade

kuca i dalje ali se gube

njegove davne nade.

Nekom je magla prekrila polja

sakrila lepe vidike

nekom su danas umesto jave

ostale samo slike.

***

Ustani samo, izbriši suze

i magle imaju puteve svoje

padovi ostaju daleko za nama

usponi... usponi samo se broje.

Milovan Petrović

STARI MOST (ljubavna poezija) Milovan Petrović

Milovan Petrović

STARI MOST

Spajao je stari most

obale daleke

spajao je Savski most

nas dvoje kraj reke.

Približio most je dugi

zajedničke snove,
pomogao da maštamo
noćima do zore.

Spojio je stari most

dve obale Save

dok u Šapcu čekao sam

jedne oči plave.

Mladost prošla, Savski most je

još na istom mestu,

zaslužio starina je 

jednu svoju pesmu.

Još most spaja mlade
još se oni vole

još sanjare još maštaju

noćima do zore.

Milovan Petrović

AKO JE GREH MOJA LJUBAV (ljubavna poezija) Milovan Petrović

Milovan Petrović

AKO JE GREH MOJA LJUBAV

Ako je greh moja ljubav

što tebi nesebično dadoh,

ako je greh onaj trenutak 

kada na ludi kamen stadoh.

Ako su greh sve moje noći

i s tobom blažena spavanja,

da li su greh i sva moja,

tebi bezuslovna davanja.

Da li je greh i ona sreća

u zoru kada se budim,

kada mi osmeh ukrasi lice

i kada sa tobom zarudim.

Možda je greh i tvoja reč

u zoru; "Ljubavi moja",

možda su greh, neko će reći,

i sjajna dva oka tvoja.

Ako je sve ovo greh

život je bojen bojama sivim,

ako je sve ovo greh 

ja više ne želim da živim.

Milovan Petrović

KRAJPUTAŠ (elegija) Milovan Petrović

Milovan Petrović

KRAJPUTAŠ

Krajputaš jedan

obična stena,

izbrisana slova

dletom vremena.

Šta li to krije

ta stena stara,

čiji se junak 

baš tu odmara?

Godine mnoge,

vetrovi, kiše

krajputaš stari 

malo iskriviše.

Prkosno nadgrobnik 

i dalje stoji

godine usamljen 

kraj puta broji.

S' istočne strane 

uklesana slika

mladoga momka, 

srpskog vojnika.

O zemljo moja 

kad bi se znalo 

koliko je mladosti 

za tebe palo.

Koliko zaplaka 

zbog toga snaša, 

bila bi zemlja krajputaša.

Okićena zauvek 

vencima slave

slavila bi svoje 

sinove prave.

Milovan Petrović

VESTI U PET (elegija) Milovan Petrović

Milovan Petrović

VESTI U PET

Sutra će opet kiša

javljaju vesti u pet,

novi se virus širi

preti da uništi svet.

Ratovi svuda se vode

ubiti sad nije greh,

kada se mir pomene

nastaje opšti smeh.

Bogatom bogatstva malo

za sebe čitav bi svet,

najbolju cenu na svetu

postigao bajonet.

Dece se previše rađa

bogataš se boji tog,

moraće to da spreči,

umišlja da postao je Bog.

Rudari štrajkuju negde

za veću koru hleba,

bogataš odluku doneo;

pobiti "stoku"treba.

Danas na ovom svetu

radnici i nisu važni,

smanjimo natalitet

rekoše Bogovi lažni.

Milovan Petrović

ZOV ULICE (elegija) Milovan Petrović

Milovan Petrović

ZOV ULICE

Noćas me ulice zovu

i mračni trotoari

ja nisam onaj isti

i nisam onaj stari.

Noćas me napolje zovu

aprilske prolećne kiše

i hleb iz pekare stare 

u noći što miriše.

Stare me cipele traže

negde bi ići htele

a ja u praznoj sobi 

gledam zidove bele.

Noćas bih i ja negde

al ' ne znam kud i gde,

obuću cipele stare

pa nek me one vode.

Noćas se prepuštam gradu

ulici i trotoaru,

cipele nervozno cupkaju  čekaju,

mene i jaknu staru.

Milovan Petrović

SAMO NOĆAS NE DIRAJ ME DRUŽE (pesma za pevanje) Milovan Petrović

Petrović Milovan

SAMO NOĆAS NE DIRAJ ME  DRUŽE

Samo noćas ne diraj me druže

nek moja duša pije i pati

već ako želiš pomoći meni

moli je da mi se vrati.

Samo mi noćas sipajte vina

punite duboke čaše

pijem zbog nje, zbog starih dana

pijem zbog kraja ljubavi naše.

Samo mi noćas zapevaj cigo

tu tužnu staru baladu,

jer ja sam noćas usamljen, tužan

sam sam u punom gradu.

Ne krivi mene i suzu moju

što mi u čašu sa vinom kanu,

danas izgubih ljubav i nadu

previše u jednom danu.

I zato sipaj vina u čaše

naspi za tebe i mene,

pijmo za nju, za dane prošle,

za njene oči snene,

pijmo za uspomene.

Milovan Petrović

POTOP (pesma posvećena Valjevskoj gračanici, (poplave u Srbiji)) Milovan Petrović

Valjevska Gračanica

POTOP

Nabujale reke u proleće

izlila se korita po svuda

mutna voda polja poplavila

potopljena moja rodna gruda.

Već danima kiše ne prestaju

i nebo se otvori nad nama

kiše liju, te nebeske reke,

ko se igra Božijim  slavinama.

Prazna sela vodom potopljena

niodkuda tu pomoći nema,

sela prazna zaseoci prazni,

o Srbijo da nije po kazni?.

Mnogo si se Bogu zamerila

što se nisi njemu pomolila.

Što ti crkve odavno su prazne,

zar se pitaš zašto tol'ke kazne?.

Tonu sela, Gračanica tone,

to anđeli hoće da je sklone,

da je sklone ako nam ne treba,

zato kiše padaju sa neba.

Pomoli se moj narode Bogu

i napuni crkve svekolike

Bog će tad nam grehe oprostiti

zavrnuti slavine velike.

Milovan Petrović

RUŽA NA PERONU (ljubavna poezija) Milovan Petrović

Milovan Petrović

RUŽA NA PERONU

Bledi se mesec za oblak sakri

tišina zvukove kuša

čovek se jedan peronom kreće

u ruci uvela ruža.

Vozovi njegovi odavno prošli

čekao dugo u noći

od dugog čekanja i ruža svela,

neko je trebao doći.

Latice svele vetar sad kida

pijanci u san tonu

našeg čoveka još nada drži

pa šeta po peronu.

Mrtva tišina bolno ujeda

dok tako napeto sluša;

"Ona će doći znam da će doći

... inače gde će joj duša".

Sporo prolazi vreme ko večnost

vetrovi grane lome

ostaše bele latice ruže

u noći da krase perone.

Senka se jedna pred zoru gubi

napušta peron i prugu

ostala svela ruža na njemu

sa sobom odnese tugu.

Milovan Petrović