Milovan Petrović
URBANA PESMA
Pospane ulice umorni perači
"Noć je baš bila duga".
I beskućnik jedan što besciljno luta
na licu život i tuga.
Nekad je tako srećan bio
imao svoj mali dom,
a sada usamljen ulicom luta
živi u svetu svom.
Niko mu više ne želi prići
bar to je priča stara
bezkućnik kažu i propalica
a izgled samo vara.
Ne tako davno podiže kredit
sledio snove je svoje
gradiće kuću malu, malenu
samo za njih dvoje.
Devojka njegova mlada i lepa
mnogi bi za nju sve dali
svakoga jutra prolazi baš tu
jer radi u pekari..
Bankar mu reče da renta je mala
i da je imao sreću
da bi u drugim bankama dobio
samo kamatu veću.
Lažu bankari kao i uvek
đavolja to je fela
kad kamata počne naglo da raste
tad kažu; ..."Ma ko ih tera".
I tako bankar uze mu kuću
nemade kredit da vrati,
zatim se desi nešto još gore
želite i to znati?
Prolazi bankar ulicom često
u novom Jaguaru
i tako u njoj poseti ponekad
malu pekaru staru.
Pogleda bankar kasirku mladu
"Moram je imati za sebe
ja jesam zaista ružan i star,
al' moja kola vrede".
Ne prođe dugo i mlada "dama"
posta bankaru žena
a naš beskućnik ulicom luta
kažu da sreće nema.
Često i sad ulicom prođe
mislite zbog mirisa hleba!?
Pekara njega na ljubav seća
ljubavi malo mu treba.
