SVE SVOJE VEŠTO NOSIM SA SOBOM
Sve svoje vešto nosim sa sobom
radosti, sreće čežnje i tuge,
ništa mi više ovde ne treba
odbijam spretno poklone druge.
Sve što mi treba ja ovde imam
ničeg previše i ničeg malo,
taman toliko koliko mi treba
spretno je u životnu vreću mi stalo.
Sad sve to nosim ko poklon s neba
ni lepo bez ružnog baš lepo nije,
Sunce se svetlo, veoma često
za oblak crni vešto sakrije.
Sve svoje vešto nosim sa sobom
nikad mi teško zaista nije
pomalo lepog pomalo ružnog
sve se u životnu krivulju svije.
Milovan Petrović
