OSTAVISMO NAŠA SELA
Ostavismo naša sela
kuće i ognjišta
i krenusmo u svet beli
ne nađosmo ništa.
Ostavismo našu mladost
šume i proplanke
sve tražeći sreću tamo
žalosne nam majke.
Ostavismo, pa se u nas
uselila tuga
u tuđini nigde brata
a kamoli druga.
Ostavismo, ne nađosmo
ono što smo hteli
lutali smo celim svetom
sreću nismo sreli.
Ostavismo sreću svoju
u mestu rođenja,
sad lutamo belim svetom,
tamo sreće nema.
Ostavismo, ostarismo
i treba nam tako,
put saznanja baš je težak
nikom nije lako.