DOK SE NOĆ SPUŠTA (ljubavna poezija) Milovan Petrović

Milovan Petrović

DOK SE NOĆ SPUŠTA

Dok se noć  spušta nad našim gradom

 sedim na istom  mestu

u starom parku na istoj klupi

zagledan u malu česmu.

Ta noć što lagano nad gradom pada

što nas podseća na vreme

i tama što poslednje sene skriva

skrivaše nekad tebe i mene.

I dok na klupi skriveni mrakom

sklupčani dvoje u jedno

pio sam nektar s' tvojih usana

grlio telo ti čedno.

Česma nam mala nežno pevala

žuborom svoje vode

tad' nismo znali da nas putevi 

na druge strane vode

Davno to beše, sećanja traju 

ruka mi miluje tragove naše

početna slova naših imena

što nekad davno na klupi ostaše.

Davno to beše,... ne dam te nikom

sećanja čuvam u sebi

borim se s' tamom što lagano pada

kako te od mene sakrila ne bi.

Milovan Petrović

STANI VETRE I NE DUVAJ TAKO (Pesma za komponovanje-pevanje) Milovan Petrović

Milovan Petrović

STANI VETRE I NE DUVAJ TAKO

Stani vetre i ne duvaj tako

ne odnosi krik što mi se ote,

da ne čuje moja stara majka

kako mi je ovde moj živote.

Stani vetre neka zvuci zamru

nek tišina ubuduće vlada

i ne nosi jecaje poljima

u daljine sve do moga grada.

Stani vetre i odmori malo

nek' iz tebe tuga se ne čuje

da mi stara majka još ne sazna

kako sin joj daleko tuguje.

Stani vetre i ne nosi dalje

onaj krik što tako mi se ote,

biće bolje kad se kući vratim,

zablistaće sutra od lepote.

Milovan Petrović

PS.

Zainteresovani za otkup autorskih prava, mogu me kontaktirati na mejl;

milovpetrovic@gmail.com

JOŠ JEDAN DAN PROĐE KRAJ MENE (elegija) Milovan Petrović

    

Milovan Petrović

JOŠ JEDAN DAN PROĐE KRAJ MENE

Još jedan dan prođe kraj mene

u prošlost ode i nigde traga

prošli su i mnogi dani drugi

sve je po starom moja draga.

Ništa se novo desilo nije

još uvek stojim negde sa strane,

zagledan u prazno, u daljinu

ispraćam pogledom poslednje dane.

Prolaze dani tako kraj mene

i svaki svakom ko blizanci liče,

pobegao davno i sa strane,

kao da nisam iz te priče.

Pa ipak nije baš sve tako,

ti čudni dani rade svoje,

Stvaraju bore na mome licu,

i mojoj kosi menjaju boje.

I mada odavno ja sam po strani

zbunjeno zagledan u daljinu,

vreme me gazi, gužva i troši,

pa moram priznati gorku istinu;

Dani me ipak sa sobom vuku,

ja nisam imun, jer sam sa strane,

ipak je sat ugrađen u meni,

pa broji moga života dane.

Milovan Petrović

OPET ĆE PLAKATI NEBO (ljubavna poezija) Milovan Petrović

Milovan Petrović

OPET ĆE PLAKATI NEBO

Opet će plakati nebo

liće suze za vama

 on odlazi jer tako mora

ostaješ tužna i sama.

Dunite vetrovi silni

nosite oblake tamne

suze probate skriti 

al' one teku same.

Dunite vetrovi hladni

nosite sivilo daleko

ljubav je ova velika 

o njoj će već pričati neko.

Doći će, ne tuguj više

čekaj ga verno samo

jer ljubav se ljubavi vraća

to svi odavno znamo.

Zasjaće sunce k'o nekad

nestaće oblaci sivi

srca će kucati jače

ljubav će vaša da živi.

Milovan Petrović

SUJETA (elegija) Milovan Petrović

Milovan Petrović

SUJETA

Sve mi je danas jasno

prijateljstvo naše bledi,

tako to biva uvek

kad sujeta između nas sedi.

I sve mi postaje smešno,

svaki postupak tvoj

ja nisam još jedan u nizu

običan redni broj.

Povrediti me ne možeš,

jer ja sam iznad tog

iskren zauvek ostaću

a sudiće nam Bog.

Da li se pokaješ makar
kad pred tobom je moja slika
nadam se da znaš da u raj odlaze
samo duše pravednika.

Milovan Petrović

VRAĆAMO SE KUĆI (nostalgija) Milovan Petrović

Milovan Petrović

VRAĆAMO SE KUĆI

Vraćamo se kući

posle mnogo leta

u grudima praznina,

tuga, jad i seta.

U svet smo poneli

mladost, nadu, snove,

a nazad vraćamo,

života reslove.

Proguta nam mladost

ta daljina kleta

ostaše nam snovi

negde na kraj sveta.

Džepovi su puni

novčanica raznih,

ali smo u duši

nesrećni i prazni.

Krasila nas mladost

kad krenusmo "gore",

a sada nam lice

išarale bore

***.

Ma... ja tužan nisam

zbog bora ne patim

srećan sam zbog toga 

što ću da se vratim.

Milovan Petrović