JOŠ JEDAN DAN PROĐE KRAJ MENE (elegija) Milovan Petrović

    

Milovan Petrović

JOŠ JEDAN DAN PROĐE KRAJ MENE

Još jedan dan prođe kraj mene

u prošlost ode i nigde traga

prošli su i mnogi dani drugi

sve je po starom moja draga.

Ništa se novo desilo nije

još uvek stojim negde sa strane,

zagledan u prazno, u daljinu

ispraćam pogledom poslednje dane.

Prolaze dani tako kraj mene

i svaki svakom ko blizanci liče,

pobegao davno i sa strane,

kao da nisam iz te priče.

Pa ipak nije baš sve tako,

ti čudni dani rade svoje,

Stvaraju bore na mome licu,

i mojoj kosi menjaju boje.

I mada odavno ja sam po strani

zbunjeno zagledan u daljinu,

vreme me gazi, gužva i troši,

pa moram priznati gorku istinu;

Dani me ipak sa sobom vuku,

ja nisam imun, jer sam sa strane,

ipak je sat ugrađen u meni,

pa broji moga života dane.

Milovan Petrović