SUTRA ĆE VEĆ BITI KASNO - Milovan Petrović

SUTRA ĆE VEĆ BITI KASNO

Valiki brodovi čekaju na me
vozovi i avioni
da odem negde daleko  njima
odavde da se sklonim.

Ovde je postalo tužno i jadno
odavno ništa me neće.
Pogrešan izbor mladost učini
mesto je ovo bez sreće.

Sve je nestalo,
sad moje nade
nisu pokretač svemu,
mesto me moga rođenja zove
misli mi hrle ka njemu.

Miris bagrema u snu osećam,
opojne dunje žute,
gazim odavno i staze stare,
stare poznate pute.

Pakujem sada sve svoje stvari
odavno sve mi je jasno,
moja je karta za danas samo,
sutra će već biti kasno.

Milovan Petrović

PRIČAJU MI DA SI SAMA - Milovan Petrović

PRIČAJU MI DA SI SAMA

(pesma za komponovanje-pevanje)

Pričaju mi da si sama
da su tužne tvoje noći
da za mene često pitaš
i da želiš meni doći.

ref;
Ne igraj se ne dolazi
i ne traži više mene
ranila si mene davno
bolne su mi uspomene.

Zar bi sada da se vratiš
domu što si porušila
otišla si s drugim davno
s’ drugim gnezdo ti si svila.

ref:
Ne igraj se ne dolazi
i ne traži više mene
ranila si mene davno
bolne su mi uspomene

Ne vraćaj se meni više
sad kada si ostavljena
nek te bole boli moje
povratka ti meni nema.

ref;
Ne igraj se nedolazi
i ne traži više mene
ranila si mene davno
bolne su mi uspomene.

Milovan Petrović

PS.
Zainteresovani za otkup autorskih prava mogu me kontaktirati na mejl: milovpetrovic@gmail.com

ANA - Milovan Petrović

ANA

Ovo je priča iz osamdeset i neke
o ženi i gradu kraj jedne reke.
Poletne behu godine te
kad svi smo živeli za svoje sne.

Ana je bila ponos grada,
zanosno lepa, visoka, mlada
kud god su šetale noge njene,
tu svud je bio i deo mene.

Bilo je tu i drugih „džulova“,
previše želja, previše snova
i svi smo želeli jedno te isto
a da joj kažemo, to smeli nismo.

Šetala Ana po gradu sama
ni slutila nije šta je sa nama.
Da cela „horda“ je mladića prati,
i da joj se svaki želi dati.

Odnese reka te mlade dane,
a grad nam osta bez lepe Ane.
Sećam se toga k’o juče da beše,
putevi stranca u grad doneše.

Zaluta „dripac“ u našem gradu,
ko bi se nadao takvome jadu?
Slučaj je hteo, ili sudbina,
da sretne Anu pred nama svima.

Upita je za neku ulicu i broj;
„Dečko baš nije sasvim svoj“.
I pazi čuda, od toga dana,
Ana nam nije šetala sama.

Ode sa strancem, ostavi grad,
osta nam prekor, patnja i jad,
… i jedna tvrdnja;
„Ma… baš sam gad“.

Milovan Petrović

JOŠ NA TEBE NOĆ MIRIŠE - Milovan Petrović

JOŠ NA TEBE NOĆ MIRIŠE

Još na tebe noć miriše

još se tebi divim,

još si pesma moga srca

i za tebe živim.

Još si vino koje pijem

piće si bogova

još te volim kao nekad

ženo mojih snova.

Još te sanjam, a na javi

tu kraj mene nisi,

i još sa tobom snove imam

jer najbolja ti si.

Milovan Petrović

ANĐELIJA - Milovan Petrović

ANĐELIJA

Anđelija na svili zaspala

svoga princa u snu je sanjala.

U grudima čudna vatra gori,

princ joj reče da nju samo voli.

Šušti svila ispod mladog tela

osećanja sakriti bi htela.

Ne kriju se Anđo osećanja

u mladosti kad se ljubav sanja.

Sanja Anđa sva blista od sreće

na poklon joj princ donosi cveće.

U buketu nešto jako sija

kruna mala, vide Anđelija.

Nasmeši se i pomeri ruku

da potraži princa na jastuku,

i gle čuda, sve je ko na javi,

san je stvarnost,

kraj nje princ je pravi.

Sanjaj Anđo nemoj snove kriti

pa će ti se oni ostvariti.

Sanjaj Anđo neka telo gori,

PRINC će doći, onaj što te voli.

Milovan Petrović

Pesma posvećena mojoj unuci.