OTPLOVIŠE OBLACIMA KIŠE - Milovan Petrović

OTPLOVIŠE OBLACIMA KIŠE

Otploviše oblacima kiše
to su suze davno prolivene
otploviše ko brodovi morem
a tekoše niz obraze njene.

Otploviše ti oblaci beli
plavim nebom ko uklete lađe
puni tuge i čemera njenog
što u bolnom srcu se pronađe.

Otploviše da bi negde stali
i na nekog suze prokapali
gorke suze na jednog čoveka
što učini tako puno greha.

Milovan Petrović

U SENCI PLATANA - Milovan Petrović

U SENCI PLATANA

(prodavačica cveća)

U senci platana sreo je davno
devojku sa cvetom u kosi
u ruci korpa pletena prućem
u kojoj ruže nosi.

U senci platana tad srce njemu
zakuca ko nikad pre
te tužne oči što suze kriše
srce mu uzeše.

U senci platana sudba ga nagna
da kupi ruže sve
i tugu njenu što vešto krije
i drži za sebe.

U senci platana tad tugu njenu
baci niz obližnju reku
da dani bola od toga dana
što dalje od nje oteku.

U senci platana rodi se ljubav
iskrena i tako čedna
koja i danas verujte traje
jer tako je tako vredna.

U senci platana nastade pesma
ona se zaboravit neće
o jednom mladiću i lepoj devojci
koja prodavaše cveće.

Milovan Petrović

NOĆAS SU JELENI TUŽNI - Milovan Petrović

NOĆS SU JELENI TUŽNI

Noćas su jeleni sami
košute negde daleko
noćas kraj reke tuguju
one su tamo preko.

Noćas je nebo vedro
i bledi mesec se smeši
jedna zvezda treperi
treptajem jelene teši.

Noćas je reka mirna
voda ogledalo duše
odraz jelena u njoj
i snova koji se ruše.

Milovan Petrović

NEK OSTANE SAMO ŽUBOR - Milovan Petrović

NEK OSTANE SAMO ŽUBOR

• Padao je prvi suton
  iznad moga grada
  ja čitao Bodlera sam
  Lorku i Nerudu.
  
  
  Tu u parku ispod seni
  starih kestenova,
  vodila se mrtva trka
  Getea, Prevera.
  
  
  Oko mene samo knjige
  poezije more,
  s korica se jedne smeši
  lik slavnog Tagore.
  
  
  Imao sam tu i Lorku
  Puškina i Poa,
  Cvetajevu pa Nerudu
  Bloka i Hajnea.
  
  
  I sve tako dok noć pada,
  žuborila česma,
  a iz knjiga nudila se
  neka nova pesma.
  
  
  Do ponoći trajalo je
  veče poezije,
  tu naravno čitanje se
  završilo nije.
  
  
  Zadnje uvek čitam pesme
  slavnog Jesenjina,
  pa se lepo veče pesme
  završi sa njima.
  
  
  Tad tišinu niko dugu
  narušiti ne sme
  nek ostane samo žubor
  vode stare česme.
  Milovan Petrović

NIKO NAS NE PAMTI VIŠE - Milovan Petrović

NIKO NAS NE PAMTI VIŠE

Niko nas ne pamti više
al' zato druže ne mari
pamte nas ulice grada
ulice i trotoari.

Niko se ne seća više
pesama u zore rane
kada se sunce promoli
i kad se zatvore kafane.

Niko baš niko druže
prošlo je davno sve
možda se nas samo sete
žene generacije.

Milovan Petrović

EH DA MI JE - Milovan Petrović

EH DA MI JE

Eh da mi je da ponovo sanjam

iste one odsanjane snove

što me davno budiše u zoru

dok slavuji svoje pesmu poje.

Eh da mi je da ponovo vidim

ista ona brda i doline

šapat vetra u kosi da čujem

na poljima moje domovine.

Eh da mi je samo da se vratim

na trenutak bar u snove svoje

pa da čujem dal' slavuji i sad

iste pesme u svitanje poje.

Milovan Petrović

NAPOLJU VETAR - Milovan Petrović

NAPOLJU VETAR

Napolju vetar

severca himnu

peva u dugoj noći

pahulje bele

polja prekrile

skoro će zora doći

u zoru kako do tebe stići 

kada bi znao samo

snežna oluja 

napolju besni

i sve je zavejano

ipak ne brini

doći ću tebi

olujni vetar 

sprečit me neće

na tvoj ću prag 

ljubavi stići

uz malo, malo sreće.

Milovan Petrović