NEK OSTANE SAMO ŽUBOR - Milovan Petrović

NEK OSTANE SAMO ŽUBOR

• Padao je prvi suton
  iznad moga grada
  ja čitao Bodlera sam
  Lorku i Nerudu.
  
  
  Tu u parku ispod seni
  starih kestenova,
  vodila se mrtva trka
  Getea, Prevera.
  
  
  Oko mene samo knjige
  poezije more,
  s korica se jedne smeši
  lik slavnog Tagore.
  
  
  Imao sam tu i Lorku
  Puškina i Poa,
  Cvetajevu pa Nerudu
  Bloka i Hajnea.
  
  
  I sve tako dok noć pada,
  žuborila česma,
  a iz knjiga nudila se
  neka nova pesma.
  
  
  Do ponoći trajalo je
  veče poezije,
  tu naravno čitanje se
  završilo nije.
  
  
  Zadnje uvek čitam pesme
  slavnog Jesenjina,
  pa se lepo veče pesme
  završi sa njima.
  
  
  Tad tišinu niko dugu
  narušiti ne sme
  nek ostane samo žubor
  vode stare česme.
  Milovan Petrović