NEK OSTANE SAMO ŽUBOR - Milovan Petrović

NEK OSTANE SAMO ŽUBOR

• Padao je prvi suton
  iznad moga grada
  ja čitao Bodlera sam
  Lorku i Nerudu.
  
  
  Tu u parku ispod seni
  starih kestenova,
  vodila se mrtva trka
  Getea, Prevera.
  
  
  Oko mene samo knjige
  poezije more,
  s korica se jedne smeši
  lik slavnog Tagore.
  
  
  Imao sam tu i Lorku
  Puškina i Poa,
  Cvetajevu pa Nerudu
  Bloka i Hajnea.
  
  
  I sve tako dok noć pada,
  žuborila česma,
  a iz knjiga nudila se
  neka nova pesma.
  
  
  Do ponoći trajalo je
  veče poezije,
  tu naravno čitanje se
  završilo nije.
  
  
  Zadnje uvek čitam pesme
  slavnog Jesenjina,
  pa se lepo veče pesme
  završi sa njima.
  
  
  Tad tišinu niko dugu
  narušiti ne sme
  nek ostane samo žubor
  vode stare česme.
  Milovan Petrović

NIKO NAS NE PAMTI VIŠE - Milovan Petrović

NIKO NAS NE PAMTI VIŠE

Niko nas ne pamti više
al' zato druže ne mari
pamte nas ulice grada
ulice i trotoari.

Niko se ne seća više
pesama u zore rane
kada se sunce promoli
i kad se zatvore kafane.

Niko baš niko druže
prošlo je davno sve
možda se nas samo sete
žene generacije.

Milovan Petrović

EH DA MI JE - Milovan Petrović

EH DA MI JE

Eh da mi je da ponovo sanjam

iste one odsanjane snove

što me davno budiše u zoru

dok slavuji svoje pesmu poje.

Eh da mi je da ponovo vidim

ista ona brda i doline

šapat vetra u kosi da čujem

na poljima moje domovine.

Eh da mi je samo da se vratim

na trenutak bar u snove svoje

pa da čujem dal' slavuji i sad

iste pesme u svitanje poje.

Milovan Petrović