DOK SE LIŠĆE NA BREZI TALASA - Milovan Petrović

 

DOK SE LIŠĆE NA BREZI TALASA

Na vrata mi pokucala  žena

sede kose, izboranog lica

sećam je se iz mladosti rane.

beše tada prava lepotica.

Nešto mi se u grudima steže

"Ova žena očigledno pati"

tužan pogled bez staroga sjaja

želela je da se mladost vrati.

Tu na pragu stajala je dugo

i bez reči gledala u mene

ni ja ništa ne mogadoh reći,

ređaše se samo uspomene.

Uzdah tuge iz grudi se ote

shvatili smo da za sve je kasno

okrete se i sa praga ode

"eh ljubavi baš se ispričasmo"

Gledao sam za tom ženom dugo

i čekao da dođem do glasa

pa da kriknem od bola i tuge

dok se lišće na brezi talasa.

Milovan Petrović

OTIŠLA JE IZNENADA - Milovan Petrović

OTIŠLA JE IZNENADA

Otišla je iznenada

znam vratit se meni neće

odnela je deo mene

odnela je dane sreće

odnela je dane sreće.

Ref.

I sad pevam pesme njene

hej cigani moja braćo

svoje grehe druže stari

previsoko ja sam plaćo

previsoko ja sam plaćo.

Sećaju me na nju noći

sećaju me na nju dani

i nesane moje zore

provedene u kafani

provedene u kafani.

Ref;

I sad pevam pesme njene

hej cigani moja braćo

svoje grehe druže stari

previsoko ja sam plaćo

previsoko ja sam plaćo.

Nek zasvira violina

nek se pesma stalno peva

sve je prošlo nestalo je

nje kraj mene više nema

nje kraj mene više nema.

Ref;

I sad pevam pesme njene

hej cigani moja braćo

svoje grehe druže stari

previsoko ja sam plaćo

previsoko ja sam plaćo.

Milovan Petrović

Zainteresovani za odkup autorskih prava mogu me kontaktirati na gmail agresu;  

milovpetrovic@gmail.com

MISAO - Milovan Petrović

MISAO  

Misao se jedna

po glavi mi mota,

ko komšijsko kuče

kraj staroga plota.

Htela bi pronaći

rupu u ogradi,

pa na drugoj strani

nešto da uradi.

Ta misao moja 

to nemirno kuče,

muči me i danas 

kao što je juče.

Ja ne mogu s njome

više da se borim,

moram naći način

portu da otvorim.

Milovan Petrović

KORONA VIRUS - Milovan Petrović

KORONA VIRUS  -  Milovan petrović

Negde daleko u svemiru

srela se vanzemaljca dva

i kao što uvek biva

odmah je krenula priča.

Pričaše o svačem oni,

putovanjima širom svemira,

o mlečnom putu

plavoj planeti

na kojoj ne beše mira.

Na njoj je živeo čovek

ratnik nad ratnicima svim,

sa nekom greškom u mozgu

iza kog osta samo

pepeo i običan dim.

Ratovao čovek stalno 

zbog nekog ekonomskog cilja,

ratovao na planeti plavoj,

planeti izobilja.

Onda se "velikom" ratniku

desilo "čudo" pravo,

od virusa malenog jednog

zauvek pokošen pao.

Na planeti plavoj  (sad sivoj)

više čoveka nema,

no život se ponovo rađa

na njoj sad živi ameba.

Tako je prijatelju moj

tu priči beše kraj,

kad sretneš nekog u svemiru

ti mu je ispričaj.

Milovan Petrović   

 Stoholm 27. mart 2020