DOK SE LIŠĆE NA BREZI TALASA - Milovan Petrović

 

DOK SE LIŠĆE NA BREZI TALASA

Na vrata mi pokucala  žena

sede kose, izboranog lica

sećam je se iz mladosti rane.

beše tada prava lepotica.

Nešto mi se u grudima steže

"Ova žena očigledno pati"

tužan pogled bez staroga sjaja

želela je da se mladost vrati.

Tu na pragu stajala je dugo

i bez reči gledala u mene

ni ja ništa ne mogadoh reći,

ređaše se samo uspomene.

Uzdah tuge iz grudi se ote

shvatili smo da za sve je kasno

okrete se i sa praga ode

"eh ljubavi baš se ispričasmo"

Gledao sam za tom ženom dugo

i čekao da dođem do glasa

pa da kriknem od bola i tuge

dok se lišće na brezi talasa.

Milovan Petrović