DOK SE LIŠĆE NA BREZI TALASA
Na vrata mi pokucala žena
sede kose, izboranog lica
sećam je se iz mladosti rane.
beše tada prava lepotica.
Nešto mi se u grudima steže
"Ova žena očigledno pati"
tužan pogled bez staroga sjaja
želela je da se mladost vrati.
Tu na pragu stajala je dugo
i bez reči gledala u mene
ni ja ništa ne mogadoh reći,
ređaše se samo uspomene.
Uzdah tuge iz grudi se ote
shvatili smo da za sve je kasno
okrete se i sa praga ode
"eh ljubavi baš se ispričasmo"
Gledao sam za tom ženom dugo
i čekao da dođem do glasa
pa da kriknem od bola i tuge
dok se lišće na brezi talasa.
Milovan Petrović
