PORANIŠ, POŽURIŠ
Poraniš, požuriš negde
misliš da sve ti je dato
da sve je stvoreno za tebe
biseri, dragulji, zlato.
misliš da sve ti je dato
da sve je stvoreno za tebe
biseri, dragulji, zlato.
Veselo pojuriš, zastaneš
ne znaš na koju bi stranu
sve ti je na dohvat ruke
ali u „sutrašnjem “ danu.
ne znaš na koju bi stranu
sve ti je na dohvat ruke
ali u „sutrašnjem “ danu.
Nisi baš imao sreće
tog čudnog, kišnoga dana,
već sutra te sreća čeka
tebi je obećana.
tog čudnog, kišnoga dana,
već sutra te sreća čeka
tebi je obećana.
I opet ustaješ čio
zasučeš rukave svoje:
„Danas ću uzeti sve.
Danas je ovde sve moje.“
zasučeš rukave svoje:
„Danas ću uzeti sve.
Danas je ovde sve moje.“
Eh… Opet ista priča
tako je dan za danom,
lagano dok stariš izmiče,
sve što ti je „obećano“.
tako je dan za danom,
lagano dok stariš izmiče,
sve što ti je „obećano“.
Jednog se jutra budiš
umoran… u misli zanesen;
„Kap sam u moru samo,
stiže me starosti jesen“.
umoran… u misli zanesen;
„Kap sam u moru samo,
stiže me starosti jesen“.
Tad shvatiš da sve je uzalud bilo
sva ona nadanja tvoja,
da život je jedini dragulj samo,
i da nam je od Boga dat da u njemu uživamo.
sva ona nadanja tvoja,
da život je jedini dragulj samo,
i da nam je od Boga dat da u njemu uživamo.
Нема коментара:
Постави коментар