TUŽNA PESMA
Pesniče što stojiš nad svojom humkom
i svoju sliku na steni gledaš
ti si u grobu odavno mrtav
pesma je živa, zar još je trebaš?
i svoju sliku na steni gledaš
ti si u grobu odavno mrtav
pesma je živa, zar još je trebaš?
To nisi ti, već pesma tvoja
što hladni mermer miluje rukom
i suze nisu tvoje već njene,
pesma ti plače nad tvojom humkom.
što hladni mermer miluje rukom
i suze nisu tvoje već njene,
pesma ti plače nad tvojom humkom.
Pesma ti suze nad humkom lije
veče već pada, skoro će tama;
„Zašto me napisa, pesniče moj
zar da po svetu sad lutam sama?“
veče već pada, skoro će tama;
„Zašto me napisa, pesniče moj
zar da po svetu sad lutam sama?“
Ne tuguj pesmo ti nisi sama
i druge pesme lutaju svetom,
ponekad i one do humke svrate
i žale za davno umrlim poetom.
i druge pesme lutaju svetom,
ponekad i one do humke svrate
i žale za davno umrlim poetom.
I ode pesma sa humke brižna,
nastavi od tada da jezdi svetom
svi je čitaju, a ona tuguje
nad svojom sudbom i za poetom.
nastavi od tada da jezdi svetom
svi je čitaju, a ona tuguje
nad svojom sudbom i za poetom.
Нема коментара:
Постави коментар