SAČUVAJ ME (ljubavna) Milovan Petrović

Milovan Petrović

SAČUVAJ ME

Sačuvaj me u dubini duše

nek mi ime u tvom srcu stoji,

nek se srce besmrtnosti nada

i kad dani izgube se moji.

Sačuvaj me i od zaborava

neka traje sećanje na mene,

na sve dane i trenutke sreće,

koji nikad ponovit' se neće.

Sačuvaj me da se ne izgubim

i nestanem u daljine klete,

sačuvaj me kada ptice krenu

da sećanja s' njima ne odlete.

Sačuvaj me zbog svih onih dana,

trenutaka one davne sreće,

nek dragulji ostanu za nama

putevima prohujale sreće.

Sačuvaj me u mislima svojim

jer samo ću s' tobom da postojim

da postojim i da ti se divim

sve dok tako još u tebi živim.

Milovan Petrović

PONEKAD ETO ZALUTAM TAKO (pesma za pevanje) Milovan Petrović

PONEKAD ETO ZALUTAM TAKO

Ponekad eto zalutam tako

u istu staru kafanu,
ponekad spretno okrenem leđa
dosadnom, običnom danu.

Ponekad, sebično, poželim za sebe
bar malo, malo više.
Ponekad zaklon potražim u njoj
kada su u oku kiše.

Ponekad moje nemire smiri
muzika starog svirača,
ponekad tiho samo mi šapne,
"Ova se pesma ne plaća".

Ponekad vino na tren mi samo
odagna iz srca tugu,
ponekad noć se danu nasmeje,
pruži mi ruku ko drugu.

Ponekad prolaznik u dugoj noći
za sebe kaže;... Stani!
...Opet se ista pesma čuje,
tužni je opet u kafani.

Milovan Petrović

SVAKO ME PROLEĆE NA MLADOST SETI (nostalgija) Milovan Petrović

Milovan Petrović

SVAKO ME PROLEĆE NA MLADOST SETI

Svako me proleće na mladost seti

na one bezbrižne dane,

kada nam mašta visoko poleti

i nigde, nigde da stane.

Svako mi proleće donese setu

sećanja vrate se meni,

dok moja jesen lagano stiže

prolećna trava zeleni.

Sunce latice zracima kupa

prolećnih prvih ruža,

dok moji dani sve brže teku,

 obdanica sve je duža.

Svako me proleće na mladost seti,

a mladost ko mladost rana,

stidljiva, lepa, za starost slepa

u pesmi opevana.

Zašto se mladost ne vrati meni,

zašto se ne vrti u krugu,

zašto ko proleće sve ne ozeleni

zašto ne otera tugu.

Milovan Petrović

HVALA TI (ljubavna poezija) Milovan Petrović

Milovan Petrović

HVALA TI

Hvala ti što me se setiš

u snove što mi dođeš,

a tako bi lako mogla 

kraj mene samo da prođeš.

Hvala ti što se radujem

i danas kad pada veče,

hvala ti jer znam da uskoro

naš san počinje da teče.

Hvala ti što još si uz mene

što dođeš u snove moje

hvala ti što mogu u njima 

da ljubim usne tvoje.

Dođi, molim te dođi

dođi kad noći su duge

dođi kad padaju kiše

dođi u san mi dođi

i kad me ne bude više.

Hvala ti za snove moje.

Hvala za usne tvoje

Hvala,...  al' ipak želim

da te sa javom delim.

Milovan Petrović

POGLEDAJ NOĆAS U NEBO (poezija) Milovan Petrović

Milovan Petrović

POGLEDAJ NOĆAS U NEBO

Pogledaj noćas u nebo
videćeš zvezdu što pada
pogledaj gore visoko
iznad svetiljki grada.

Da li te ta mala zvezda
seća na nekog tvog,
nekog što dar ti beše
koji ti pokloni Bog.

Da li si dovoljno dao            
sebe osobi toj
ili je za tebe bila
samo još jedan broj.

Da li ćeš tražiti mesto
gde mala zvezda pade
moliti za oproštaj greha,
gajiš li još malo nade?.

Možda si shvatio noćas,
nestaje osmeh ti s lica
da i sam ćeš jednom biti
ta zvezda padalica.

                                                                                    Milovan Petrović

LETO U ŠVEDSKOJ

LETO U ŠVEDSKOJ

Leto u švedskoj je nešto kraće. Prosečne letnje temperature su oko 22 stepena, ali zbog veoma kratkih noći, (Sunce izlazi oko 3 sata ujutro, a zalazi oko 11 uveče (prave noći i nema. Takozvane svetle noći))  odnosno zbog dugog dana, (sunčanog perioda) temperatura vode i vazduha se skoro izjednače (često je razlika samo nekoliko stepeni) pa je posebno jezerska voda topla i odlična za kupanje.

Jezera ima jako puno, pa tako i prelepih plaža. Naravno ako želite možete se kupati i na moru, plaže su takođe jako lepe, ali je voda za koji stepen hladnija. Ja obićno početkom leta posećujem plaže na jezeru a kasnije, polovinom jula odlazim na plaže na moru.

Zaista je šteta propustiti uživanje u Švedskom letu, upravo zbog umerenih temperatura, a takođe i prelepih plaža.

PS. prve dve slike su sa plaže na moru, a druge dve sa jezerske plaže. Inače su obe u blizini Stoholma, tačnije; u Södertälje-u.

(plaže su slikane oko devet sati  pre podne, što se da videti po senkama)

JASMINA (ljubavna) MILOVAN PETROVIĆ

Milovan Petrović

JASMINA

Kraj bistrog izvora

raspletene kose

s bokalom u ruci

stajaše Jasmina

zahvataše vodu

kao nekad davno

u poznatoj pesmi,

Šantića Emina.

Sve je isto bilo

i bašta i cveće,

pa i miris plave 

raspletene kose,

samo ja sam baštom

prolazio često

gledajuć' Jasminu,

njene noge bose.

O... bila je lepa 

jest' tako mi vina,

zanese me poput,

Šantića Emina.

I danas prolazim 

kraj izvora starog

i kraj bašte cvetne,

priznajem pred svima,

ne miriše više

raspletena kosa

udala se davno 

iz bašte Jasmina.

Sad Šantića kunem

za ideju, pesmu,

preda mnom je prazna

sad čaša od vina

i proklinjem onaj 

izvor ili česmu

kud šetaše nekad

Šantića Emina.

Milovan Petrović

NA PAPIRU NAPISANA (nostalgija) Milovan Petrović

Milovan Petrović

NA PAPIRU NAPISANA 

Ustala je majka stara
pa kroz prozor na put gleda,
drhtale su ruke stare
a tresla se kosa seda.

Sin joj davno negde ode.
Ode na put nepoznati,
čekala je dane mnoge
da joj dođe, da se vrati.

Kroz prozor se uvek prvo,
zagledala svakog jutra,
zatim tužno uzdahnula;
„Još ga nema… doće sutra.“

U čekanju eto tako
prolaze joj zadnji dani,
poslednja se nada gasi
sati su joj odbrojani.

Jednog dana na vratima
zakucala ruka jedna,
odgovora nije bilo
a vrata su otvorena.

Uđe putnik preko praga
i ugleda ženu staru,
na stolici kraj prozora
u daljinu zagledanu.

Pogleda je stranac bolje,
u stolici staro lice,
srce mu se naglo steže
od prizora, neverice.

Oči mutne otvorene
zagledane u daljinu,
kraj stolice papir neki,
to je pismo njenom sinu.

Podiže ga stranac s poda,
pa pokuša pročitati;
„Dođi kući ja te molim,
umorna je stara mati.“

Ne izdrža putnik više
niz lice mu skliznu slano,
a iz ruke ispa pismo,
delimično napisano.

Kleče stranac pred staricom
uze pismo, prekri lice,
dodirnu joj hladne ruke
i zarida, „Eh starice.“

Ridao je dugo tako,
šaputao u suzama
čini mi se da se čule,
samo reči, DRAGA MAMA.

Pismo do sad nečitano,
a poruka svima znana,
sva je ljubav majke sinu
na papiru napisana.

Milovan Petrović

SVOG PRINCA IZ BAJKE (minijatura)

Milovan Petrović

SVOG PRINCA IZ BAJKE

Svog princa iz bajke još nisi našla
kažeš da si zbog toga izludila,
ne brini nastavi da tražiš dalje,
još nisi dovoljno žabaca poljubila.

Prevrćeš očima duriš se na me
kažeš da sam podal i zao
ti ne znaš princezo da sam i ja
odavno u red za poljubac stao.

Milovan Petrović

GLADAN SAM (ljubavne minijature)

MILOVAN PETROVIĆ

GLADAN SAM

Gladan sam, jako sam gladan

gladan sam zaista tebe,

i jedan poljubac samo

zalogaj spasa je za mene.

Milovan Petrović

LAŽEM (ljubavna poezija) Milovan Petrović

Milovan Petrović

LAŽEM 

Lažem kad kažem,
da mi je lako,
da vreme bez tebe
više me ne boli.

Lažem kad kažem,
a tako bih plako,
žar ljubavi naše,
još u meni gori.

Lažem kad kažem
da sve je daljina,
da je magla davno
prekrila sećanja.

Lažem,… a istina,
u meni odzvanja,
moje srce i sad,
samo tebe sanja.

Milovan Petrović  (iz zbirke pesama "Sve pesme srca mog")

USKORO ĆE PROCVETATI TREŠNJE (nostalgija)

Milovan Petrović

USKORO ĆE PROCVETATI TREŠNJE

Uskoro će procvetati trešnje
zabeleće od latica bašte,
maslačak će polja obojiti
žutom bojom ko iz naše mašte.

Vratiće se i laste sa juga
oživeće strehe ispod štale
gnezda će se pesmom zaoriti
pevaće je lastavice male.

Veselje će zavladati svuda
zapevaće šume i proplanci
život će se razigrati tada
zablistaće sunčani uranci.

U proleće sve će lepo biti
kako ne bi kad sam rimom vođen
i sećanjem iz detinjstva moga
sve do mesta gde sam davno rođen.

Gde sam rođen blistao od sreće
i gde za me stalno je proleće.


Milovan Petrović

TO SE NE OPRAŠTA (elegija)

Milovan Petrović

TO SE NE OPRAŠTA

Nad gradom se oblaci nadvili

crno nebo nevreme se sprema,

užurbano svak se kući vraća

samo tebe našoj kući nema.

Osećanje ne sluti na dobro

kroz glavu mi svašta sad prolazi,

gde si zaklon od oluje našla

gde te vode lažni putokazi.

I još što-šta po glavi se mota

ko ti svoja vrata otvorio,

ko olako prevari te tako 

da te samo od vetra štitio.

Sada doći više i ne moraš

zaštitu si svoju novu našla,

prvi oblak što nad te se nadvi,

ti uteče,... to se ne oprašta.

Milovan Petrović

Kišobran je tu, a gde si TI?!