PONEKAD ETO ZALUTAM TAKO
Ponekad eto zalutam tako
u istu staru kafanu,ponekad spretno okrenem leđa
dosadnom, običnom danu.
Ponekad, sebično, poželim za sebe
bar malo, malo više.
Ponekad zaklon potražim u njoj
kada su u oku kiše.
Ponekad moje nemire smiri
muzika starog svirača,
ponekad tiho samo mi šapne,
"Ova se pesma ne plaća".
Ponekad vino na tren mi samo
odagna iz srca tugu,
ponekad noć se danu nasmeje,
pruži mi ruku ko drugu.
Ponekad prolaznik u dugoj noći
za sebe kaže;... Stani!
...Opet se ista pesma čuje,
tužni je opet u kafani.
Нема коментара:
Постави коментар