Milovan Petrović
SVAKO ME PROLEĆE NA MLADOST SETI
Svako me proleće na mladost seti
na one bezbrižne dane,
kada nam mašta visoko poleti
i nigde, nigde da stane.
Svako mi proleće donese setu
sećanja vrate se meni,
dok moja jesen lagano stiže
prolećna trava zeleni.
Sunce latice zracima kupa
prolećnih prvih ruža,
dok moji dani sve brže teku,
obdanica sve je duža.
Svako me proleće na mladost seti,
a mladost ko mladost rana,
stidljiva, lepa, za starost slepa
u pesmi opevana.
Zašto se mladost ne vrati meni,
zašto se ne vrti u krugu,
zašto ko proleće sve ne ozeleni
zašto ne otera tugu.
Нема коментара:
Постави коментар