NEDAVNO SRETOH POZNANIKA STAROG
Nedavno sretoh poznanika starog
ni za šta nije imao dar,
svi su se nekad smejali njemu,
a on nam posta političar.
ni za šta nije imao dar,
svi su se nekad smejali njemu,
a on nam posta političar.
Nismo se zaista videli dugo,
pitam ga kako živi sad,
reče mi da je postao „neko“
i da je njegov čitav grad.
pitam ga kako živi sad,
reče mi da je postao „neko“
i da je njegov čitav grad.
Kaže da čita pesme moje
i da zaista imam dar:
„Bio bi pesnik veliki,… na glasu,
piši ljubavne i bićeš CAR“.
i da zaista imam dar:
„Bio bi pesnik veliki,… na glasu,
piši ljubavne i bićeš CAR“.
Znam šta je mislio i bi mi krivo
ja nisam pesnik iz njihove krletke,
moje bi pesme i iz kazamata,
prkosno izašle kroz rešetke.
ja nisam pesnik iz njihove krletke,
moje bi pesme i iz kazamata,
prkosno izašle kroz rešetke.
Mnogi bi hteli da svoj stil menjam
da pišem ono šta oni žele,
a ja ću biti slobodan i bridak
pa makar gledao zidove bele.
da pišem ono šta oni žele,
a ja ću biti slobodan i bridak
pa makar gledao zidove bele.
Nasmejah se samo poznaniku starom
zaista ni za šta nemade dar,
šta bi to drugo mogao biti,
već samo lokalni političar.
zaista ni za šta nemade dar,
šta bi to drugo mogao biti,
već samo lokalni političar.
Ni ova pesma ljubavna nije,
možda i nisam baš u pravu,
ali je eto ipak posvetih
jednom političaru u lokalu.
možda i nisam baš u pravu,
ali je eto ipak posvetih
jednom političaru u lokalu.
Нема коментара:
Постави коментар