POBEŽE MI PESMA
Pobeže mi pesma sa papira
i odlete u etar daleko,
a da drugu napišem ne mogu
sve se nadam naći će je neko.
i odlete u etar daleko,
a da drugu napišem ne mogu
sve se nadam naći će je neko.
Možda će je baš ona pronaći
i u njoj će sebe prepoznati,
setiće se ko je srcem pisa
za adresu moju će pitati.
i u njoj će sebe prepoznati,
setiće se ko je srcem pisa
za adresu moju će pitati.
Zakucaće tad na vrata moja
osmeh će joj na licu blistati,
otvoriću neznanome gostu,
a vreme će na trenutak stati.
osmeh će joj na licu blistati,
otvoriću neznanome gostu,
a vreme će na trenutak stati.
„Imam nešto što si izgubio“.
U očima osmeh joj još blista,
“ pa sad hoću eto da ti vratim,
pesmu tvoju što pobeže s’ lista“.
U očima osmeh joj još blista,
“ pa sad hoću eto da ti vratim,
pesmu tvoju što pobeže s’ lista“.
Reći ću joj da je pesma moja.
Da je davno u etar nestala,
da pobeže daleko od mene,
a do kraja nije napisana.
Da je davno u etar nestala,
da pobeže daleko od mene,
a do kraja nije napisana.
Još ću reći da je pesma pita
da li želi kod mene ostati,
ako bi se na to odlučila,
ona će se sama napisati.
da li želi kod mene ostati,
ako bi se na to odlučila,
ona će se sama napisati.
Нема коментара:
Постави коментар