NEKA DRUGA POLJA - Milovan Petrović

NEKA DRUGA POLJA

U mislima lutam
po poljima našim
što ostaše daleko
daleko za nama
ni jedno nam od njih
baš rodilo nije
u svakom je jedna
brazda zaorana.

Žurili smo negde
a da nismo znali
da svako je polje
ko svetinja sveto
samo smo ih ovlaš
plitko zaorali
pa ni jedno nije
rodilo u leto.

Sad oremo negde
neka druga polja
žuljevite ruke,
a znojna nam čela
samo ova polja
ne rađaju nama
jer mi nismo „deca“
iz „njihovih sela“.

Raduju se drugi
sad bogatom rodu,
a mi u ustima
još držimo vodu.

Milovan Petrović