GDE ĆU SADA (elegija)

                      Milovan Petrović

GDE ĆU SADA 

Okrenuh se, pogledah niz reku

ona tiho prema ušću teče,

sunce sporo za planine zađe,

nad dolinom spuštalo se veče.

Još po negde zrikavci se čuju,

toplo veče u mesecu julu,

reka lenjo poljima krivuda,

ja u sebi predosećam buru.

Nešto tamo odavno me tera,

na puteve iza tih planina,

da napustim reku i dolinu,

zar na putu moja je istina.

A istina ružičasta nije,

na tom putu gde mi mladost osta,

smatrali me večito tuđinom,

gledali me samo kao gosta.

Ja se vratih dolini i reci,

moja mladost u tuđini osta,

al’ me reka ne poznaje više

sad me ona smatra kao gosta.

Gde ću sada kad me niko neće,

kose su mi davno osedele,

shvatio sam ali možda kasno,

da se samo laste često sele.

Milovan Petrović