Milovan Petrović
ŠARGAREPA I ŠTAP
Pre neki dan na putu ka poslu sretnem poznanika koji je već nekoliko zadnjih godina jednom nogom u penziji. Na brzinu mu se izjadam kako mi je teško na poslu i kako jedva čekam da kao i on odem u penziju, (naravno računajući da je čovek sigurno već u penziji) pa da konačno i ja kao i on makar u starosti malo uživam u životu.
"Da uživaš u penziji kao ja!?" začudi se poznanik sa Bosanskim dijalektom pa nastavi povišenim tonom; "Ja i ti jaro, nikad nećemo uživati u penziji!"
"Zašto?" Začudih se.
"Kako zašto? vidiš li ti da ovi Švedi stalno pomeraju starosnu granicu za penzionisanje."
"Vidim" Odgovorih pa nastavi; "Ali moraš priznati da postoji i ona donja granica. E sad što mi svi želimo da u penziju odemo sa gornjom granicom i sa većom penzijom, to je druga stvar".
"Ma kakva veća penzija". Ljutio se poznanik. "Šveđani sa gornjom granicom pomeraju i donju,... znaš li ti da ja nikako da zadovoljim ni tu donju granicu. Svaki put kad pomislim, e dogodine ću zadovoljiti tu minimalnu granicu i odmah idem u penziju, oni je pomere na gore pa ti juri za njom".
"Pre neki dan čitam u novinama da sad predlažu da se gornja granica pomeri na šezdeset devet godina... Naravno sa njom pomeraju i donju granicu, tako da će mo ti mi i fosilizovani raditi .... Čak ni tad nećemo steći pravo na penziju jer će oni stalno pomerati i donju i gornju granicu starosti, potrebnu za penzionisanje.
"Moj jaro, penzija ti je ovde šargarepa na štapu"
"Ali to je samo predlog". Usprotivih se ja, pa nastavi; "I sami Švedi će se pobuniti i neće dozvoliti da novi zakon prođe u rigzdagu (skupštini)".
"Hoće zemo,... Švedi su ti kustosi muzeja. Briga njih za penziju. Mi smo ti koji ovde rmbačimo".
Ljutito me prekinu Bosanac, na šta se ja pobuni; "Nisi u pravu. I švedi rade iste poslove kao i mi i samim time su isto pogođeni predlogom novog zakona o penzionisanju. Naravno ima tu dosta i kustosa muzeja koji novi zakon ne pogađa, ali su oni u manjini". Zatim pogledah u sat i zaključi da ću zakasniti na posao.
"Pozdrav zemo, a sad moram da idem".
"Gde ćeš jaro, a taman smo se tako lepo razpričali?!" Tužnim će glasom Bosanac.
"Žurim,... moram da jurim svoju šargarepu". Odgovorih, pa se brzim korakom uputi ka poslu.
Milovan Petrović
"Pre neki dan čitam u novinama da sad predlažu da se gornja granica pomeri na šezdeset devet godina... Naravno sa njom pomeraju i donju granicu, tako da će mo ti mi i fosilizovani raditi .... Čak ni tad nećemo steći pravo na penziju jer će oni stalno pomerati i donju i gornju granicu starosti, potrebnu za penzionisanje.
"Moj jaro, penzija ti je ovde šargarepa na štapu"
"Ali to je samo predlog". Usprotivih se ja, pa nastavi; "I sami Švedi će se pobuniti i neće dozvoliti da novi zakon prođe u rigzdagu (skupštini)".
"Hoće zemo,... Švedi su ti kustosi muzeja. Briga njih za penziju. Mi smo ti koji ovde rmbačimo".
Ljutito me prekinu Bosanac, na šta se ja pobuni; "Nisi u pravu. I švedi rade iste poslove kao i mi i samim time su isto pogođeni predlogom novog zakona o penzionisanju. Naravno ima tu dosta i kustosa muzeja koji novi zakon ne pogađa, ali su oni u manjini". Zatim pogledah u sat i zaključi da ću zakasniti na posao.
"Pozdrav zemo, a sad moram da idem".
"Gde ćeš jaro, a taman smo se tako lepo razpričali?!" Tužnim će glasom Bosanac.
"Žurim,... moram da jurim svoju šargarepu". Odgovorih, pa se brzim korakom uputi ka poslu.
Milovan Petrović
Нема коментара:
Постави коментар