SUTON U MAKREŠANIMA (ljubavna)

SUTON U MAKREŠANIMA – Milovan Petrović

Suton se spušta na polja rodna
žuto se klasje ko more njiše,
prošle je godine rodilo dobro,
ove je mnogo, mnogo više.

Pod starim hrastom ruku pod ruku,
stojimo u suton zagledani,
dole u polju žubori reka,
a gore selo Makrešani.

Ispred nas tamo, neonska svetla,
Kruševca grada se vide,
svici kraj puta svetle u sumrak,
zasvetle pa se postide.

Morava svoju odu žubori,
zrikavci pesmu nam poje,
dok noć se letnja nad nama spušta,
ti stežeš ruke moje.

Vučeš me dole kraj sebe,
a zemlja topla i plodna,
smešim se dok ležem lagano kraj tebe:
„Ova je godina rodna“.

Krivuda reka u žitnom polju,
prođoše naši dani,
sve noći naše, večeri letnje,
i selo Makrešani.

Milovan Petrović   ("... Darujem samo tebi")