Milovan Petrović
I NIŠTA MENJAO NE BI
Prevrćem po sećanju svome
i tražim slike neke,
mnoge su odavno odnele
bujice životne reke.
i tražim slike neke,
mnoge su odavno odnele
bujice životne reke.
No… ipak setim se stvari,
slike se na tren vrate,
u prošlost zagledan tako,
provedem mnoge sate.
slike se na tren vrate,
u prošlost zagledan tako,
provedem mnoge sate.
To nije bačeno vreme
bilo je lepo tada,
sva naša lutanja duga
pod svetlom voljenog grada.
bilo je lepo tada,
sva naša lutanja duga
pod svetlom voljenog grada.
I ništa menjao ne bi
prošlost je moja ko slika,
slikana veštom rukom
mladoga umetnika.
prošlost je moja ko slika,
slikana veštom rukom
mladoga umetnika.
I da se ponovo rodim
ne treba tu neka šminka,
ja bi po starom da živim
lep mi je stil „umetnika“.
ne treba tu neka šminka,
ja bi po starom da živim
lep mi je stil „umetnika“.
Milovan – Petrović
Нема коментара:
Постави коментар