KAD VREME UČINI SVOJE (ljubavna)

KAD VREME UČINI SVOJE – Milovan Petrović

Srešćeš me jednoga dana,
kad vreme učini svoje,
kad ti u sećanju izbledi
i kratko ime moje.

Na tren ćeš zastati samo;
„Ovaj mi baš poznat lik!?“
a ja ću kraj tebe proći,
još jedan gubitnik.

Ja znam da nisam onaj,
što nekad bejah za tebe,
godine odneše mladost
ni sam ne prepoznajem sebe.

No, ipak poželeću… eto,
da ti se sećanja vrate,
da prepoznaš momka iz kraja
što često misli nate.

I znam da ti ćeš proći
kraj moje kose sede,
da moji pogladi setni
više za tebe ne vrede.

Ja nisam od onih ljudi
što svoje grehe ne sazna,
da prođem ko stranac kraj tebe,
zar treba veća mi kazna.

I opet će svi moji gresi,
preda mnom ponovo biti,
ti ćeš već stići daleko,
a mogli smo zajedno stariti.

Milovan Petrović   ("... Darujem samo tebi")