Milovan Petrović
KROZ PROZORE
Kroz prozore našeg stana
sunce zrake svoje prosu,
na krevetu bolan ležim
dok mi nežno mazis kosu.
Oči su ti uplakane
ne napušta grč ti lice,
ja ti tiho prošaputah,
"Boriću se lepotice".
Uzdahnula tad si samo,
dodirnu mi rukom čelo,
a od bola grčilo se
u krevetu moje telo.
Oči moje zamućene
milovaše kose tvoje,
da još malo bar te volim,
molilo je srce moje.
Da ne stane sve baš sada
i nastupi večna tama,
da ti oči zablistaju,
i ne budeš u suzama.
Da ponovo kao nekad
osmeh nam se jutrom budi,
kad slavuja pesma krene,
kad zarudi.
Milovan Petrović
Нема коментара:
Постави коментар