LJUBIM NEŽNO SVOJU SANJALICU – Milovan Petrović
Sa istoka uranila zora
novi dan je ustati se mora,
iz šumarka slavuj zapevao
zrak ga sunca zdušno podržao.
novi dan je ustati se mora,
iz šumarka slavuj zapevao
zrak ga sunca zdušno podržao.
Ja ustajem i umivam lice
i gledam te moja spavalice,
protežeš se s osmehom na licu,
ljubim nežno svoju sanjalicu.
i gledam te moja spavalice,
protežeš se s osmehom na licu,
ljubim nežno svoju sanjalicu.
Rado bih se kraj tebe vratio
san najlepši ponovo usnio,
usnio bih nek oprosti zora
jer kraj tebe lep san biti mora.
san najlepši ponovo usnio,
usnio bih nek oprosti zora
jer kraj tebe lep san biti mora.
Usnio bih sva naša buđenja
i sva tvoja protezanja snena,
plavu kosu ko talase mora
prelepa je s’ tobom svaka zora.
i sva tvoja protezanja snena,
plavu kosu ko talase mora
prelepa je s’ tobom svaka zora.
Lepa zora i svi dani naši,
ni starost me uz tebe ne plaši,
ostariću pa zar drugi nisu,
samo ja ću s’ osmehom na licu.
ni starost me uz tebe ne plaši,
ostariću pa zar drugi nisu,
samo ja ću s’ osmehom na licu.
Ostariću tako biti mora,
al’ uz tebe ja još imam zora.
al’ uz tebe ja još imam zora.
Milovan Petrović ("... Darujem samo tebi")
Нема коментара:
Постави коментар