SINOĆ PROĐOH PORED KUĆE TVOJE – Milovan Petrović
Sinoć prođoh pored kuće tvoje,
majka ti je na pragu stajala,
upitah je da li joj dolaziš,
ćutala je, nije me poznala.
majka ti je na pragu stajala,
upitah je da li joj dolaziš,
ćutala je, nije me poznala.
Stara majka pogled oborila
da bi suze u očima skrila
ali tuga prevelika njena,
potekla bi suza iz kamena.
da bi suze u očima skrila
ali tuga prevelika njena,
potekla bi suza iz kamena.
Skliznu suza niz staračko lice
nema dugo njene jedinice,
da joj dođe iz sveta da svrati,
da joj muke staračke prekrati.
nema dugo njene jedinice,
da joj dođe iz sveta da svrati,
da joj muke staračke prekrati.
Gledam staru na vratima kuće,
stara sada, mlada bila juče.
Ne pozna me, a tuga nam ista,
k’o njoj suza u oku mi blista.
stara sada, mlada bila juče.
Ne pozna me, a tuga nam ista,
k’o njoj suza u oku mi blista.
Upita me tvoja majka stara
zašto su mi oči u suzama
ja prećutah , ne htedoh joj reći,
da kraj dođe davno našoj sreći.
zašto su mi oči u suzama
ja prećutah , ne htedoh joj reći,
da kraj dođe davno našoj sreći.
Sad tugujem kao majka tvoja,
daleko si a bila si moja.
Otiš’o sam majka je ostala,
da li me je stara prepoznala.
daleko si a bila si moja.
Otiš’o sam majka je ostala,
da li me je stara prepoznala.
Dal’ prepozna jednog nesretnika
što je željan ćerkinog joj lika.
što je željan ćerkinog joj lika.
Milovan Petrović ("... Darujem samo tebi")
Нема коментара:
Постави коментар