Milovan Petrović
PISMO IZ ČIKAGA
s’ druge strane prevelike bare,
mastilo je suzom razređeno,
koga bole uspomene stare.
Ko to tamo i zbog čega pati,
ko to sanja kući da se vrati.
Zašto pismo potpisao nije,
zar se ime od drugara krije.
ko to sanja kući da se vrati.
Zašto pismo potpisao nije,
zar se ime od drugara krije.
Poznao sam po stilu pisanja,
ko to svoj kraj u tuđini sanja.
Kome suza sa lica je pala,
i mastilo tako razmazala.
ko to svoj kraj u tuđini sanja.
Kome suza sa lica je pala,
i mastilo tako razmazala.
I ja druže u tuđini patim
želim svome domu da se vratim.
Da obiđem stare staze naše
gde sva lepa sećanja nastaše.
želim svome domu da se vratim.
Da obiđem stare staze naše
gde sva lepa sećanja nastaše.
Gde maštasmo i sanjasmo snove,
da vidimo neke zemlje nove.
Da daleko jednom odjedrimo,
i da tamo u njima živimo.
da vidimo neke zemlje nove.
Da daleko jednom odjedrimo,
i da tamo u njima živimo.
Želje nam se eto ispuniše
takvih želja mi nemamo više.
Sad nam suza s’ mastilom se meša,
želja nam je možda bila greška.
takvih želja mi nemamo više.
Sad nam suza s’ mastilom se meša,
želja nam je možda bila greška.
Milovan Petrović
Нема коментара:
Постави коментар