NESTALA SI (ljubavna)

NESTALA SI – Milovan Petrović

Nestala si u mračnoj ulici
dok pod ruku držala si njega,
tog srećnika, pobednika noći,
što u tebe kao u plen gleda.

Nestala si a da znala nisi
za dva oka što te ispratiše,
što u tebi princezu gledaše
i iz kojih potekoše kiše.

Nestala si s’ tim sumnjivim likom
kome nije baš do tebe stalo,
iza sebe nisi čula reči,
tihe reči, „Volim te budalo“.

Nestala si, postala još jedna
od trofeja lažnog Kazanove,
u jutro će za sve kasno biti
kad ti lažni gordo sruši snove;

„Ne volim te i ne želim više
ti mi nisi ni žena ni cura,
možeš ići sada svojoj kući,
za mene si samo avantura“.

Kad ranjena ti od njega kreneš
desiće se opet ista slika,
potražićeš rame za plakanje
kod sinoćnjeg tužnog gubitnika.

Kad se tako na ramenu tuge,
oporaviš i povratiš malo.
nećeš čuti opet reči srca;
“ Još te volim… volim te budalo“.

Milovan Petović   ("... Darujem samo tebi")