SA KOFEROM USPOMENA – Milovan Petrovic
Sa koferom uspomena
putnik krije tužno lice,
i šapuće jednoj suzi:
„Kani suzo izdajice“,
putnik krije tužno lice,
i šapuće jednoj suzi:
„Kani suzo izdajice“,
Sa lica mu suza skliznu,
pa na stari kofer kanu,
i napravi jednu mrlju
kao ružu naslikanu.
pa na stari kofer kanu,
i napravi jednu mrlju
kao ružu naslikanu.
Sav je kofer u „ružama“
putovao tamo često,
gde nekada mlađan misli,
da mu beše bolje mesto.
putovao tamo često,
gde nekada mlađan misli,
da mu beše bolje mesto.
Sad kada mu mladost prođe,
a tuđina sve mu uze,
u koferu čitav život,
a na njemu samo suze.
a tuđina sve mu uze,
u koferu čitav život,
a na njemu samo suze.
Na peronu eto tako
sa koferom tugujući,
putnik čeka na voz „sreće“,
a tako bi rado kući.
sa koferom tugujući,
putnik čeka na voz „sreće“,
a tako bi rado kući.
Vratiti se kući neće
jer upravo voz mu kreće.
Zar ne znate priču staru
o koferu i pečalbaru!?
jer upravo voz mu kreće.
Zar ne znate priču staru
o koferu i pečalbaru!?
Milovan Petrović ("... Darujem samo tebi")
Нема коментара:
Постави коментар