Milovan Petrović
LJUBAV ILI VINO
Pijem vino sa tvojih usana,
opijena moja noć je svaka,
ružičasto niz vene mi klizi,
od ljubavi i noćnog meraka.
opijena moja noć je svaka,
ružičasto niz vene mi klizi,
od ljubavi i noćnog meraka.
Tvoje telo preda mnom se vije,
prelepa si, ti to znaš i sama,
obnažena bez svile na sebi,
zavidi ti i sama Koštana.
prelepa si, ti to znaš i sama,
obnažena bez svile na sebi,
zavidi ti i sama Koštana.
Grozd najlepši uzbrao sam davno,
to mi beše i želja i nada,
pa se sladim kapljicama strasti,
iz najlepšeg svoga „vinograda“.
to mi beše i želja i nada,
pa se sladim kapljicama strasti,
iz najlepšeg svoga „vinograda“.
Sad uz „vino“ slavim svoje dane
i uz usne kuda ono teče,
radujem se svakoj novoj zori,
a posebno raduje me veče.
i uz usne kuda ono teče,
radujem se svakoj novoj zori,
a posebno raduje me veče.
Nek’ godine uz „vino“ potraju,
dok lagano brojim svoje dane,
sve uz „roze“ što dušu mi opi
i uz tvoje usne nasmejane.
dok lagano brojim svoje dane,
sve uz „roze“ što dušu mi opi
i uz tvoje usne nasmejane.
Milovan Petrović
Нема коментара:
Постави коментар