A TAKO BI RADO TU LEPOTU TAKO – Milovan Petrović
Obasjana suncem, sva u beloj svili
nudiš mi se vešto ko jagoda zrela,
dok svila se nežno, pomognuta vetrom
bezobrazno vije oko tvoga tela.
Okupana vodom, plavoga Jadrana,
lagano se dižeš izazivaš mene,
a kosa ti bujna niz ramena pada
k’o što voda pada, niz obližnje stene.
Suviše si mlada i nisi za mene
svaka tvoja drskost, oprosti se lako
ja anđeo nisam i bežim od tebe
iako bi rado tu lepotu tako.
Suviše si mlada, pa smiri se malo
ne piri u vatru što u meni tinja
u telu mi ista vrela krv još teče
iako mi kosa, od jesenjeg inja.
I zato te molim, ne igraj se samnom
u tvojoj lepoti uživao bi svako,
ja odlazim, bežim dok vremena ima,
a tako bi rado tu lepotu tako.
Milovan Petrović ("...Darujem samo tebi")
Нема коментара:
Постави коментар