LASTE (elegija)

LASTE – Milovan Petrović

Doleteše u proleće rano

vratiše nam osmehe na lica,

poleteše u nebo visoko

to maleno jato brbljivica.

U večeri svakog novog dana

igraše se sve do noći same

k’o leptiri nad bistrim potokom

u igranju provodiše dane.

Pod strehama u gnezdima malim

jednog dana kad se nešto desi,

proviriše kljunčići maleni

neko nov je na staroj adresi.

Odmah zatim smiriše se laste

ti maleni majstori letenja,

dobili su jednu malu brigu

eto njima novog zaduženja.

Sada lete ne tako visoko

mogu reći odmah iznad glave,

da prehrane to gladno potomstvo

traže mrave , glistice i larve.

U jesen se ptići razigraše

poleteše od štale ka senu,

naučiše majčinu zadaću

savladaše tu lekciju njenu.

Brzo uče

nužda zakon menja,

postadoše pravi virtuozi

roditeljske tehnike letenja.

Već pred zimu poleteše laste

odleteše negde prema jugu,

vratiće se kad proleće dođe

kad prezime ovu zimu dugu.

Milovan Petović  ("... Darujem samo tebi")