LOPOV

                      Milovan Petrović

LOPOV 

U tamnoj noći, ulicama grada,
tiho se lopov kreće,
bez kalauza i drugih sprava,
pitaš se nesrećnik gde će.

Ogrnut tamom i plaštom noći,
prilazi prozoru tvome,
prozor otvoren, soba u mraku,
pomažeš lopovu svome.

Sad lopov bez muke, svoj plen uzima ,
poljupce tvoje krade,
nežne dodire, srce iz grudi,
šta ćeš kad sve mu dade.

Lopov se vešto uz tebe privi,
njegov ti dodir prija,
tiho šapućeš, dok telo ti slavi,
“ Lopov si pravi“.

Kad rana zora kroz prozor uđe,
naruši mrklu tminu,
umorni lopov skoči kroz prozor,
i nesta u daljinu.

Milovan Petrović  (iz zbirke pesama "Sve pesme srca mog")