NA „LOŠEM“ BALKANU – Milovan Petrović
Opet mi se pomrsili konci
život mi se k’o lavirint čini,
pa ne mogu iz njega izaći
već se vrtim u toj pomrčini.
Zalutao u belome svetu
nebo mrklo nadvilo se name,
čekam zoru ona doći neće,
ovde neće nikada da svane.
Srećem ljude poput santi leda
zaleđenih osmeha na licu,
kad te prođu pogled im se smrkne,
čestitam im, glumci za peticu.
Meni malo iskrenosti fali,
oko mene sve plastika neka,
ja bih hteo nešto opipljivo,
a ne loše kopije čoveka.
Lažni osmeh meni baš ne treba,
kiseo je i grimasu pravi,
ko me želi pozdraviti tako
više volim da mi se ne javi.
Izaćiću ja iz ovog svega
naći leka za tu ljutu ranu,
ja znam gde je iskrenost kod ljudi
tamo negde na „lošem“ Balkanu.
Milovan Petrović ("... Darujem samo tebi")
Нема коментара:
Постави коментар