PIŠEŠ STARIŠ

PIŠEŠ STARIŠ 

Pišeš stariš, da te vreme menja,

da tragove ostavi na tebi,

da ti bore izbrazdaše lice

da ostari moja drugarice.

Ja u starost baš i ne verujem,

zbog bora me hvata neverica,

tvoja slika u sećanju ista

mlada lepa, prava lepotica.

Pišeš da te hvata nesanica,

da te muče noći nespavanja,

da te zore ne raduju više

da su dani novi bez nadanja.

Ja u takve priče ne verujem

Dan bez nade?… neka nesanica!?

Ja se sećam još plavog čuperka

za kojime uzdiše ulica.

Ja ne želim da mi slike kvariš,

da sećanja bacaš mi pod noge,

tvoje slike iz mladosti rane

dane su mi ulepšale mnoge.

Zato piši o lepoti zore,

o radosti svakom novom danu

i o suncu što ti greje lice

o tom piši moja drugarice.

Milovan Petrović  (iz zbirke pesama, "Sve pesme srca mog")