четвртак, 4. фебруар 2016.

PUSTOLOV (elegija)





PUSTOLOV – Milovan Petrović

Nije mi se dalo da na miru živim,
da uživam mirno u nekom zapećku,
tražio sam više, jurio za nečim
ulagao mnogo na pogrešnu srećku.

Ni jedno me mesto baš držalo nije,
tražio sam biser, al pogrešna školjka,
vrlo bih se brzo zasitio svega
ništa novo nije, stara moja boljka.

Rekao sam sebi ko zna kol’ko puta
prestani da jurcaš, smiri se, ohladi
i kuče se teško na lanac navikne
a ja neću nikad, pa šta da se radi.

Ma ne mogu više terati po svome,
godine me više ne trpe ovako
kad bi mogo barem malo da se smirim
dom sebi da nađem, ostalo bi lako.

Pa ipak na kraju ja ukrotih sebe,
biser školjku nađoh u plavoj laguni,
još ponekad samo, ali tako retko
stari pustolov se u meni pobuni.

Neka, nek se buni nasmešim se samo,
stara navika me prevariti neće,
sad se divim školjci i plavoj laguni
pustolov me neće rastavit’ od sreće.

Milovan Petrović   ("... Darujem samo tebi")

Нема коментара:

Постави коментар

 Danas sam pročitao toliko laži u raznim režimskim medijima, da  mi se sve smučilo. Od silne muke na um mi pade sledeća misao u vidu pesme; ...