ULIČNI SVIRAČ
Stajao sam u gomili ljudi
i slušao starog muzičara
gudalo je jecalo po žici
melodiju koja srce para.
Na tren mi se noge oduzeše
čudna čežnja ispuni mi telo,
dok je svirac pev’o refren pesme;
„I cveće je bez tebe uvelo“.
Ispred njega iz starog šešira
čuli su se zvuci sitnih para,
dal zbog svirke, il sudbine svoje
svi častiše starog muzičara.
Violina nastavi da svira
još tužniji začuše se zvuci,
prišao sam starome šeširu
sa parama spremljenim u ruci.
Stari svirac pogleda me samo
u očima pročita mi setu,
čini mi se da mi htede reći;
„Nisi tužan jedini na svetu“.
Okretoh se malo oko sebe
pa pogleda u publiku drugu,
pognute im glave kao meni
od svirača skrivali su tugu.
Taman htedoh masu napustiti
u trenutku kada svirka presta,
gudalo se zanjiha na žici
ne mogoh se pomeriti s mesta.
Sad u masi svi stojimo nemo
slušajući uličnog svirača,
a tako bi svi da pobegnemo
al je struna violine jača.
Milovan Petrović (iz zbirke pesama, "Sve pesme srca mog")
Нема коментара:
Постави коментар